О књизи: 2013 / У броју новина Правда од 22. јуна 1941. нема ни речи о Хитлеровом нападу на СССР ( једноставно нису имали времена да га штампају), али постоји белешка о отварању Тамерланове гробнице „у научне сврхе“. Сачувана је и хроника ових ископавања – и данас је језиво када видите Тимурову лобању извађену из гроба: као да је сама Смрт гледала на свет празним рупама у очним дупљама... Да ли је Стаљин знао древно пророчанство да чим би се узнемирили остаци највећег освајача, почео би најстрашнији рат од почетка? Ко је био он, овај Гвоздени хроми, кога су звали Освајач света и тресач васионе? Да ли је то само геније рата – или и ГЕНИЈАЛНОСТ МОЋИ? Немилосрдни разарач који је опустошио стотине градова и уништио милионе живота, или велики творац који је створио колосалну исламску империју која се протезала од Делхија до Егејског мора и од Дамаска до Кине? Ђаво у телу, који је пола Евроазије удавио у крви, или архитекта тимуридске ренесансе, овај бисер муслиманске цивилизације? И којим је чудом Русија избегла најезду Тамерлана, о коме наши летописи кажу: „Велми је немилосрдан и крајње немилосрдан, и мучитељ суров, и гневни прогонитељ, и окрутни мучитељ...“ Ова књига одаје признање сјајан командант и владар, који је иза себе оставио успомену упоредиву само са славом Џингис-кана!